mapa sajta
O Blogu

Mapa sajta uz koncept, misiju i viziju

Želim ti dobrodošlicu na sajt Moje Ja – Artopija! Mapa sajta je tu da ti olakša snalaženje.

Upoznaj se sa pojmovima u naslovu sajta, tako što ćeš kliknuti na „Moje Ja“ ako ti to više zaokuplja pažnju, ili na „Artopija“, ako to budi tvoju radoznalost. A možeš se i kasnije tome vratiti, kad pročitaš ovaj članak.

Mapa sajta

Ako preko kompa dolaziš na sajt, otvorio ti se ovaj prozor:

top menu, header, main manu

Kad strelicom (kursorom) dotakneš naziv sajta, automatski se učitava početna strana.

Iznad naslova je Meni koji se zove Dodaci. U svakom bloku je kratak opis i dugme ka eksternim sajtovima. Svaki od njih predstavlja posebnu oblast: obrazovanje, karate, maštarije za decu i starije.

Ispod naslova sajta se nalazi drugi Meni. Svaki blok predstavlja posebnu kategoriju, odnosno rubriku pod kojom su pisani tekstovi.

Poslednji blok – Dodaci, isti je kao i na gornjem Meniju. Tu je zato što se preko telefona ne vidi gornji Meni, a ovde se vidi.

Ako si preko mobilnog ovde, vidiš ovaj prizor:

main menu, mobile

Strelica pokazuje padajući Meni. Isto tako i strelica na bloku Dodaci.

Na mobu kad želiš da odeš na početnu stranu sajta, prstom klikneš na naziv sajta.

I na kompu i na mobu ispod donjeg Menija su dati predlozi članaka za čitanje koji su grupisani po kategorijama. Ako želiš da ti izađu samo tekstovi iz određene kategorije, onda na Meniju ispod naziva klikneš na blok sa tom kategorijom koju želiš da istražuješ. Isto je i sa oznakama, ključnim rečima, odnosno tagovima, koji se na kompu vide s desne strane, a na mobu dole ispod tekstova.

To je otprilike to. Ništa komplikovano.

Istražuj. Čitaj. Uživaj. Ako osetiš potrebu, ostavi komentar. Biće mi zadovoljstvo da ti odgovorim. Deli, otvaraj polemiku. Učini mi zadovoljstvo povratnom informacijom.

O konceptu sajta

Koncept sajta se poklapa s mojim konceptom života.

Ukratko: sve ono što radimo, a plod je naših dubokih, konstitutivnih interesovanja, tu je sa posebnim razlogom. Bez obzira na to koliko nam se činilo da su ta interesovanja međusobno isključiva, šarenolika, ili još bolje – nisu finansijski isplativa, njihovom aktuelizacijom mi dajemo smisao vlastitom životu. Zato treba da ih negujemo.

Zagrlimo ih, kao što bismo zagrlili nekoga do koga nam je stalo. Recimo im da ih volimo. Prihvatimo sebe!

belo-srce-zagrljaj-sebe

U životu se možemo kajati jer se nismo opredelili za jedno od svojih interesovanja i njega brusili. Mogu nas bližnji kriviti zbog toga, a mi im poverovati na reč. Možemo čitati razne knjige o uspehu i upravljanju sopstvenim vremenom. Sve nas to može navesti na to da sebe vidimo kao svaštorade, čime smo se osudili na neuspehe i neostvarenost.

Kajanje je prevremeno odustajanje

Tako sam se i ja osećao. Uprkos svemu, nisam odustajao od toga da nastavim da shvatam svoja interesovanja ozbiljno. Nisam imao znanja o tome gde me posvećivanje njima može odvesti.

A vodilo me je i u ludilo. Toliko sam zbog njih bio u sukobu sa samim sobom. Stalno sam u jednoj od oblasti kojom sam se bavio, što se kaže, iz duše, tražio svoj identitet.

No, čim bih se srodio sa nekom od mojih oblasti stvaralačkih, druga bi krenula se buni, kao dete koje nije u centru pažnje. Identitet iz nje bi krenuo da se svađa sa identitetom iz ove druge, kojoj sam se više posvetio.

Moja stvaralačka interesovanja su moja muzika i pisanje za starije, muzika, pisanje i pozorište za decu, moj vaspitno-obrazovni rad sa decom i mladima, moj filosofski angažman oko traženja jasnih odgovora o fenomenu života, moj poziv učitelja karatea.

Potpuno sam bio rastrzan između ovih interesovanja koja su se razvila u identitete do te mere da sam svakom od tih identiteta bio nadenuo i ime: Kodrat, Maae, Žeks-Peks, Žeksagora, Sensei.

ko-sam-ja-white

„Ko sam ja?“, vrištao sam. Nisam bio svestan da ne treba da se identifikujem sa svojim interesovanjima.

U stvari, to je bio put orijentisan ka nekom zamišljenom uspehu. Problem koji imaju gotovo svi ljudi koje znam. 

Uspeh, nešto što gotovo niko od nas nije za sebe jasno definisao i ne zna šta je to ka čemu suštinski teži, sprečava nas da budemo orijentisani na dati trenutak. Zbog težnje ka uspehu, nekom zacrtanom cilju iz budućnosti, mi propuštamo sadašnjost, jedino vreme koje je stvarno i u kom možemo biti, raditi, stvarati, živeti.   

Ako čovek radi protiv svoje prirode, njegovo telo počinje da se kvari

Sada mogu sa sigurnošću da tvrdim da u čovekovoj prirodi nije da se opredeli za samo jednu delatnost koju će isključivo da obavlja, ako postoje i druge koje zaokupljaju njegovu pažnju. A čovek ako radi protiv svoje prirode, onaj deo njegovog bića koji je direktno povezan sa prirodom – njegovo telo, počinje da se kvari. Tako čovek postaje sklon infekcijama, prelomima, nervnim oboljenjima, a u krajnjoj instanci i autoimunim bolestima, tj. kreće da se samoubija na ćelijskom nivou.  

Uredu je da pretežno obavljamo neku delatnost, ali ako postoji i neka druga aktivnost u nama za čijom aktuelizacijom žudimo, a ne stvaramo prostor da se ona ispolji, mi gušimo sebe i sopstveni izvor života. Gasimo volju da budemo. Promašujemo svoju svrhu na Zemlji.

Počinjemo da osećamo frustraciju, bez obzira na to koliko smo zadovoljni onim čime se u životu bavimo. Čak i bez obzira na to koliko zarađujemo, da li smo se ostvarili kao roditelji, koliko smo uspešni u nekim drugim oblastima života.

Kreativna uspavanost

Ako nam se, s druge strane, ništa ne radi i nemamo potrebu da se ispoljavamo, nemamo nagon za stvaranjem u bilo kojoj oblasti, i to je deo bolesti. Prouzrokovale su je društvene norme, pritisak kulture i nametnuta očekivanja, bilo od strane drugih, bilo ona samonametnuta. Možda je i nastala povlačenjem zbog samoprocenjene neumešnosti.

Jedan dobar deo ljudi koje znam ima lažnu kreativnu uspavanost. Osećaju kako nemaju stvaralačko nadahnuće. U stvari, njihova volja dok se ostvaruje, ne izaziva u njima pojačanu emociju. Kreativni su na dnevnom nivou. Deluju flegmatično, a u stvari ispunjavaju svoju svrhu ne pridajući tome nikakvu posebnu pažnju i značenje. Zato su ponekad žrtve osećaja dosade.

No, i oni mogu popraviti kvalitet života unoseći dodatnu estetiku u to što rade.

Kada bi pridali tome posebnu pažnju, svesnost i značenje, prestali bi biti rutinski kreatori i postali bi svesni stvaraoci. Samo promenom ugla doživljavanja sebe i svog života.

Buđenje Artopije je osnov za svesno življenje

Artopija je mesto u nama, koje možemo i fizički osetiti. To je tačka oslonca pomoću koga naša volja podiže polugu sa off na on i uključuje sistem za svesno stvaranje.

Do tog sam došao saznanja. Ono me je promenilo. Ukazao mi se novi put. Prestao sam da se opredeljujem za neko od svojih interesovanja, za samo jedan od tih samostvorenih identiteta, i pustio ih da se bolje međusobno upoznaju. Prigrlio sam svako svoje interesovanje, kao rođeno dete. Sve sam ih objedinio. Prvi put sam ih sve prihvatio.

Sve ovo vreme sam se pripremao za to. Eh, kako bi bilo dobro da mi je neko pomogao da ranije dođem u mogućnost da to učinim. Imam utisak da sam se ceo svoj dosadašnji život, četrdeset i kusur godina, cepao od svoje suštine. Zato što mi u pravom trenutku niko nije „bacio pet“.

Epilog

Koncept ovog sajta je da bude integralno polje ovog bića koje ostvaruje smisao svog postojanja kroz različite forme. Ne zato da bih pokazao kako sam multitalentovan, jer kao što sam malo pre pomenuo, to sam doživljavao kao prokletstvo, već da pozovem na akciju sve vas i one koji mislite da treba da su sa nama, koji takođe ne znaju šta bi sa svojim talentima, sa svojim životom, koji imaju problem preteranog ili nedovolljnog ispoljavanja kretivnosti, da krenemo da stvaramo fuziju kreativnosti i da Artopiju u nama pretvorimo u Artopiju izvan nas.

Moja misija

Moja misija je da budem sve ono što nisam imao: ruka podrške, oslonac, podstrekač, sagovornik, motivator. Moje polje delovanja je buđenje Artopije, njeno kanalisanje i pomoć oko nošenja sa njom u ovom vremenu koje je orijentisano na finansijski uspeh. Kako biti u skladu s normama i sa samim sobom? Kako istinski biti?

Jedan od načina da ispričam svoju filosofiju je ovaj sajt. Ono što ide uz to je da pokažem plodove moje Artopije, jer sam istovremeno i učitelj i učenik, i mentor i učesnik.

Pored ovog sajta, pedagoške ideje razvijam kroz svoju karate školu i kroz aktivnosti filosofsko-umetničkog kluba za decu i mlade: Demija, čiji je najozbiljniji program Teatar igre – Artopija teatar.

Moja vizija

Moja vizija je da budem okružen srećnim i kreativnim ljudima, svesnim stvaraocima, da se s njima družim, razmenjujem ideje, da sarađujemo, stvaramo umetnost, činimo ovo društvo boljim i bogatijim.

Možda ne mogu svojim idejama svet učiniti boljim mestom, ali mogu i hoću da stvorim uslove da oko mene sve puca od radosti i kreativnosti. Što više vas mi priđe i krenemo zajednički da radimo na ovome, onda možda i nije naivno verovati da ćemo biti ozbiljna konkurencija besmislu i bezvolji sputanih života.

Ne zaboravi da se bliže upoznaš se sa pojmovima u naslovu sajta, tako što ćeš kliknuti na Moje Ja ako ti to više zaokuplja pažnju, ili na „Artopija“, ako to pre budi tvoju radoznalost.

joy

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *